Mame, tate, bake, deke, tetke, stričevi...Svi vi koji sadite bašte, pripremate rasade. Evo jednog divnog i korisnog odlomka iz knjige Anastasija, Vladimira Megrea ( možete pronaći i na našem jeziku u izdanju Zvoneći kedri Srbije)
SEME - LEKAR
Anastasija je tvrdila:
- Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim Vaseljenske informacije. Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene, počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela – sunca, meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su namenjeni obezbeđenju čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova, ranije stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma. Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog čoveka, njegovih bolesti ukoliko postoje, ili postoje predispozicije za njih.
Da bi seme krastavca, paradajza ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli, imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće:
Pre sadnje uzeti u usta jedno ili nekoliko malenih zrna, držati ih u ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta.
Potom ih položiti između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kom će se zatim odvijati sadnja.
Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati.
Onda je još nužno podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi, nebeskim telima seme predstavljajući. I seme će ustanoviti trenutak svog izlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati.
Zatim, seme možeš u zemlju posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i obaveštenje o tebi koje seme u sebe upija. Po isteku tri dana od sadnje, dozvoljeno je zalivanje.
Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima za određeno povrće (to je svakom čoveku već poznato po mesečevom kalendaru). Ranija sadnja bez zalivanja nije tako strašna, kao prekasna.
Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan. Korov se može podrezati...
Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o čoveku, i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz Kosmosa i Zemlje neophodnu energiju, upravo za tog određenog čoveka. Korov sav ne treba ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti, drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme punog meseca prilaziti im i dotaći ih.
Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja.
Gore navedene postupke neophodno je sprovesti sadnjom raznih kultura.
Nije obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom i tako dalje. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova.
Uzgajani na ovaj način, plodovi će se razlikovati od drugih iste sorte, ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima. Odnosi će biti potpuno različiti.
Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Na pitanje, zbog čega nogama – Anastasija je pojasnila da kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance (verovatno toksini), koje sadrže obaveštenje o bolestima organizma. Tu vest će dobiti mladice. One će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa nedaćama. Anastasija je savetovala da se s vremena na vreme po parceli hoda bos.
Kakve kulture je neophodno gajiti?
Anastasija je odgovarala:
- Onoliko raznorodnih koliko postoji na većini parcela, sasvim je dovoljno: maline, ribizle, ogrozd, krastavci, paradajz, šumske jagode, bilo koja jabuka. Veoma je dobro ako postoji višnja ili trešnja, cveće. Količina, veličina parcele koja se sadi ovim kulturama, nema neki veći značaj.
Kao obavezne, bez kojih je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na parceli treba uvrstiti takvo rastinje kao što je suncokret (barem jedan). Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna metra, žitne kulture – raž, pšenicu, i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati veštački, treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu pomoć.
Pitao sam Anastasiju ima li potrebe za sadnjom kultura, koje ona smatra obaveznim, ukoliko iza ograde, nedaleko od parcele, one već postoje. Dobio sam sledeći odgovor:
- Važnost ima ne samo raznovrsnost, već i način njihove sadnje, neposredno opštenje s njima, preko kog se i odvija zasićivanje obaveštenjima. Već sam ti govorila o jednom od načina sadnje – on je osnovni. Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi. Samo je tada lekovit učinak, te će čak i imunitet tvog organizma biti znatno uvećan. Mnogo više nego od uobičajenih plodova. U divljoj, kako je vi nazivate, prirodi, a ona nije divlja, već vam je prosto nepoznata, postoji mnoštvo biljaka, uz čiju se pomoć mogu izlečiti apsolutno sve postojeće bolesti. Te biljke su zato i stvorene, ali je čovek izgubio, ili skoro sasvim izgubio sposobnost da ih prepozna.
Ispričao sam Anastasiji da kod nas postoji mnogo specijalizovanih apoteka koje trguju lekovitim travama, ima i lekara, i vidara, koji leče travama profesionalno, na šta je ona odgovorila:
- Postoji glavni lekar – tvoj organizam. On je odvajkada obdaren sposobnošću da zna, koju travu je neophodno upotrebiti i kada. Kako se uopšte hraniti, disati. On je u stanju da predupredi bolest, pre njenih spoljašnjih znakova. I niko drugi ne može da zameni tvoj organizam, jer je to tvoj lični lekar, dat lično tebi, isključivo tebi, od Boga. Objašnjavam ti kako da mu daš mogućnost da deluje u tvoju korist.
Uređeni uzajamni odnosi sa skupom bilja na tvojoj parceli lečiće te i brinuti o tebi. Samostalno će postaviti tačnu dijagnozu, i pripremiti poseban, najdelotvorniji, upravo za tebe, lek.
NEWSLETTER
